Petak, 15. septembar
    Kada smo krenuli na put ka Staroj Planini, u petak, 15. septembra, iz Beograda nas je ispratila košava i miris jeseni. Pošli smo na vreme, u 16 sati, i posle dobre vožnje, za planinarske pojmove veoma udobnim autobusom, stižemo u planinarski dom Babin zub oko 23 h.

Planinarski dom i Babin zub

    Smeštamo se po sobama i tonemo u san.

    Subota, 16. septembar
    U subotu, 16. septembra, ujutru ne žurimo, doručkujemo i krećemo na turu u 9 sati. Dan je lep, malo oblaka, malo sunca, dosta vetra, ali koji ne duva jako i nije mnogo hladan.

Polazimo iz doma (1560m), idemo stazom preko Žarkove čuke, Tri kladenca.

Put ka Midžoru, vrh u pozadini

Pravimo pauze, odmaramo.

Padine

Svuda oko nas su prostrane, zelene padine Stare Planine,

neprestano ispred nas je vrh Midžor, na koji stižemo oko podneva.

Na vrhu

Za povratak biramo greben koji odvaja Srbiju i Bugarsku,

Povratak grebenom

odakle gledamo blago komešanje belih oblaka koji se valjaju u dolini, penju se do grebena, gde ih vetar opet raznosi na sve strane.

Igra oblaka

Igra oblaka

Lepi prizori.

Vraćamo se do prevoja (1577m) izmedju Vojvodinog venca i Babinog zuba, i pošto je tek 15 sati, rešavamo da se popnemo i na Babin zub (1757m), stenoviti greben koji se nalazi iznad planinarskog doma.

Jedan deo grupe vraća se u dom, a nas 27 kreće na uspon.

Uspon na Babin zub

Stižemo gore, gde nas čeka ne jedan, nego više «zuba»,

Prvi "zub"	Drugi "zub"
Treći "zub"	Četvrti "zub"

dosta vetra i puno, puno borovnica... Posle obilaska svih Babinih «zuba», vraćamo se kružnom stazom preko Dojcinog vrela, i u dobrom raspoloženju stižemo u dom oko 17h30.
Pešačili smo osam i po sati i prešli visinsku razliku od 850 m.

Posle večere, mali «orkestar» od jedne gitare i dva češlja i muških i ženskih vokala, učinio je to veče toplim i prijatnim, i za trenutak sve nas odvojio od svakodnevnih briga i ugrejao naša srca. Trenuci koji se ne zaboravljaju.