Bjelašnica (2067m) i Krvavac (2062m)
08.06.2007. - 10.06.2007.

Sarajevo - Višegrad - Mokra Gora




    Zajedno sa planinarima iz planinarskog društva Bjelašnica iz Sarajeva obeležen je Memorijalni pomen sedmorici mladih planinara koji su u decembru 1962. godine izgubili živote na Bjelašnici.


    Petak, 08. jun
    Minibusom 13 planinara (10 iz Pobede) polazi Ibarskom magistralom preko Mokre gore, Višegrada do Sarajeva. Oko 21.30 stižemo u Sarajevo gde čeka nas Fedja, pravimo kraću pauzu na Baščaršiji. Oko 23 sata dolazimo u planinarski dom Đemala Bjedića na Cavnjaku, čeka nas domaćin, smeštamo se u višekrevetnim sobama.


    Subota, 09. jun
    Oko 7 sati polazimo iz planinarskog doma, spuštamo se u Sarajevo, čekaju nas Goga i Damir. Ukupno nas je 16 planinara, svi zajedno idemo ka Bjelašnici do Babinog dola i hotela Maršal, umesto jednog hotela u izgradnji je kompleks hotela. Polazimo ski stazom prema vrhu Bjelašnice, dan je lep i sunčan, padine Bjelašnice prekrivene cvećem, ispred nas opservatorija najstarija u BiH, podignuta 1894. godine.

Oko 11.30 h stigžemo do Opservatorije 2067 m. Ljubazni domaćini, dočekuju nas sa čajem, kraća pauza za odmor.
Kod Opeservatorije

Spomenik nastradalim gimnazijalcima
Svi zajedno polazimo do spomenika planinara, na spomenik stavljamo ubrano cveće, fotografišemo se.

Dan je prelep, bez magle i oblaka. Ispred nas čuveni Krvavac koga godinama želim osvojiti, bio je ovo pravi momenat. Damir mi objasni kako je da dodjem do Krvavca. Podne je, grupa se podeli na dva dela i nas deset Pobedaša krenusmo preko Žutog cvjeta, M. Struga, Žuljskog brda, Vjetrenog brda, Grede... Stižemo pod Krvavca za 2 sata, kratka pauza za odmor. Nastavljamo uspon ka vrhu.

Vrh Krvavac (2062 m) osvojen je u 15.00 sati.
Grupa na Krvavcu 2062 m

Dok sedimo na vrhu, ostatak grupe se približava Gredi. Naša grupa se vraća do Grede istom stazom, spajajamo se u Dugom polju. Srećni što smo osvojili dva vrha preko 2000 m, kroz Crveni klanac idemo u selo Umoljani.


O Umoljanima:
    Legenda kaže da je nekada davno na selo krenula Aždaja koja je rušila sve pred sobom, stanovnici sela su se zatvorili u jednu kuću i umoljavali se za živote.
Na ulasku u selo postoji stena na kojoj se po legendi okamenila aždaja i tako selo dobilo naziv Umoljani.
Stena na ulazu u selo Umoljane

Selo je tokom rata bilo potpuno uništeno, ali je sada velikim delom ponovo izgradjeno. Prirodne lepote koje okružuju ovo selo spadaju medju najlepše na celom ovom području. Južna strana je tipični kraški pejzaž, suv i prilično neplodan. Severna strana je bujna sa gustim šumama i zelenim pašnjacima idealnim za šetnje, planinarenje i izlete. Ostaci drevnih naselja su razbacani oko sela, sa velikim brojem srednjovekovnih nadgrobnih spomenika.



Deo grupe sa Fedjom ide kroz selo a deo grupe sa Damirom nastavlja cvetnim livadama, dolinom Studenog polja, magično mesto skriveno iza ljetnog pastirskog sela Gradina koje se nalazi u neposrednoj blizini Umoljana.

U Studenom polju izvire Studena reka koja nestvarno krivuda kao zmija od koje nastaje vodopad Skakavac visine 78 m i uliva se u reku Rakitnicu.
Studeno polje

Ispred nas netaknut kanjon reke Rakitnice i Visočica.


Kanjon Rakitnice
    Reka Rakitnica je jedna od najvećih pritoka Neretve. Ona je stvorila 26 km dugačak, nepristupačan i neverovatno lijep kanjon koji se proteže izmedu planina Bjelašnice i Visočice, jugoistočno od Sarajeva. Kanjon reke Rakitnice je jedan od najdubljih kanjona u Evropi. To je prirodno stvoren. Duž cijelog kanjona se nalaze endemski primjerci flore i faune. Medvedi, vukovi, veprovi, kune, divokoze svi su oni našli utočište u ovom nepristupačnom kanjonu. U regionu Dinarskih Alpa mogu se pronaći i 32 endemske biljne vrste. Dužinom cijelog kanjona kristalno čista planinska voda može se piti.

Već je kasno, moramo krenuti. Prolazimo uskom stazom pored 8 vodenica nedavno restauriranih, spajamo se sa grupom. Vraćamo se u Sarajevo sa našim domaćinima, na Baščaršiji zadržavamo se oko dva sata. Već je 23.00 sata, dolazimo u planinarski dom, srećni a i premoreni od celodnevnog pešačenja odosmo na spavanje.


    Nedelja, 10. jun
    Uživamo zajedno sa našim domaćinima ispred doma, u 9.00 sati polazimo. I dok se spuštamo krivudavim asfaltnim putem ka Sarajevu, susrećemo veliki broj planinara i izletnika. Slobodno veme u Sarajevu do 14.00 sati. I dok šetamo Baščaršijom pridružuju nam se Sena, Neno, Ceca, Marjan, Faruh.... prijatelji iz Sarajeva.

Baščaršija
Zajedno sa domaćinima

Polazimo iz Sarajeva, putujemo i uživamo u lepom danu. Stižemo u Višegrad, parkiramo se kod Kamenog mosta poznatog pod imenom Na Drini ćuprija a iznad nas se uzdiže Bikavac.

Na Drini ćuprija
O kamenom mostu:
    Most je izgradjen u periodu od 1571. do 1577. godine na putu što povezuje Bosnu sa Carigradom. Izgradnja mosta poverena je turskom graditelju Kodža Mimar Sinanu, dvorskom arhitekti i vrhunskom graditelju carstva, jednom od najvećih arhitekata sveta. Most je zadužbina Mehmet-paše Sokolovića. U svojoj istoriji most je izdržao tri poplave. U prvoj poplavi 1896. godine nivo Drine je bio 1,60 m iznad mosta. Most na Drini spada medju najstarije očuvane mostove u Bosni i Hercegovini.

Brzo prolazi vreme, krećemo ka Mokroj Gori. Pauza za obilazak železničke stanice. Minibusom nastavljamo do Mećavnika. Kroz šalu reče jedan od planinara "Kusturica nas sigurno čeka". Šala se obistini, Kusturica je upravio bio u Mećavniku. Razgledamo i uživamo u lepoti Mećavnika, kolona posetilaca pristiže i iako je radno vreme prošlo, ljubazni domaćini dozvoljavaju ulazak posetilaca bez plaćanja ulaznice.

Železnička stanica na Mokroj Gori
Mećavnik



Beograd, 5. jul 2007.
izveštaj i fotografije: Milanka Arsić
PD Pobeda, Beograd


| Početna strana |