ЗЛАТОВРХ,
ПЕЛИСТЕР,
НИЏЕ и ПИНДСКЕ
ПЛАНИНЕ 27.04-02.05.2012. 27.април Пошли
смо из
Скерлићеве у 21сат.
Око 7 сати смо стигли у Прилеп. Пошто нису још
радиле
кафане и радље отишли
смо до Прилепског
језера где смо почели туру. Тура ЗЛАТОВРХ. Од Прилепског језера/750м/ на старом путу Велес-Прилеп кренули смо стазом западно од великог каменолома мермера. Прво смо изашли на врх Единак/1303м/, затим сишли на превој, па прошли испод врха Липа/1392м, поново силазак и преко заравњеног терена дошли близу манастира Трескавац одакле смо изашли на врх Златоврх/1422м/. Са врха смо сишли до манастира Трескавац где смо направили паузу. Затим смо лепом стазом отишли до Маркових кула/945м/ изнад Прилепа. Сишли смо у Прилеп и завршили туру. После краћег задржавања отишли смо у Битољ где смо се сместили за наредне четири ноћи. Дужина туре је била око 18,5км, време трајања 8 сати, број учесника 16. /на врх изашло 12/. МАНАСТИР ТРЕСКАВАЦ. Византијски
василевси Андроник II и Михаило IX били су ктитори манастира Трескавца
и на
основу ктиторског права насликани су над манастирским улазним вратима
између
1299 и 1316. године. Тих година и краљ Милутин дарује манастир
скупоценим
поклонима култног карактера, о чему сведочи краљев животописац Данило
II. Краљ
Душан је постао ктитор манастира после победе над Византијом 1334.
године.
Значај те победе истакнут је представом коју одликује иконографија
божанске
инвеституре: анђео Господњи доноси владару победничку круну, коју му
даје
Христос, небески суверен. Портрет краља Душана настао јеоко 1337/1338.
године,
као и целокупно сликарство западног дела цркве.
29.април Од омладинског насеља/1150м/ изнад села Ниже Поле кренули смо стазом која води уз северне падине до Големог језера/2218м/, односно до планинарског дома. Са језера смо отишли лево и гребеном изашли на врх Ветерницу/2420м који се налази јужно од језера. Са врха до дома смо се вратили другом стазом, која долази са Малог језера. У Ниже Поле смо се вратили истом стазом којом смо дошли. Дужина туре је била око 16,5км, време трајања 8 сати, број учесника 16/ на врх изашло 10/.
30.април Из Битоља смо отишли до села
Живојно/720м/ где смо почели туру по западном делу масива планине Ниџе.
Прво
смо прошли кроз напуштено село Совић/1050м/ и поред брда Глава/1232м/
изашли на
граничну стазу код камена бр.126. Даље смо ишли стазом поред карауле
«Мандић»
све до врха Старков гроб/1884м/. До
карауле смо се вратили истом стазом а онда северозападним падинама
сишли у село
Скочивир, односно до манастира изнад села/600м/, где завршавамо туру. Дужина туре је била
око 22км, време трајања 8 сати, број учесника 13.
1.мај ПИНДСКЕ
ПЛАНИНЕ. Из Битоља смо кренули рано ујутро, у 2,30.
Преко Флорине и Касторије отишли смо до села Етомилице на јужним
падинама
масива Грамоса. ПЛАНИНА ГРАМОС (грчки: Γράμος или Γράμμος, влашки: Грамоста, Грамуста, македонски:Грамуща
је планина на северозападу Грчке која
се простире од Префектуре Јањине (са
североистока) до Префектуре
Касторија на северозападу, као
и на југоистоку Албаније.Планина је
део Пиндског горја,
њен највиши врх налази се на албанској
страни планине (висок је 2.523 м.) Планина носи име по оближњем влашком
насељу Грамос, које се налази на крајњем западу префектуре
Касторија. На подручју планине
Грамос већинско становништво су Власи.
На Грамосу се
налази и алпско језеро Гиздова (грчки:Γκιστόβα). -Планина Грамос била је последње уточиште ЕЛАС-а
из грчког
грађанског рата, и седиште њихове
провизорне владе. На планини су се водиле одлучне битке 1949 године,
последице
тих борби виде се и данас, има још неочишћених минских поља из тог
времена. -Ми
смо нашли много чаура и зарђалу гранату. Тура ГРАМОС Из села Етомилица/1425м/ смо кренули уз долину
поред бучне
набујале планинске реке где смо прелазили неколико бочних притока.
Затим смо
травнатим падинама изашли на гребен/2300м/ где је део групе остао а део
наставио даље. Гребеном у правцу запада група од петоро планинара је
изашла на
врх Скирци/2442м/. У наставку даље
на превоју ка главном врху наишли смо на стрми снежник који није било
безбедно
прећи без цепина, дереза и осигурања. За то се нисмо били спремили јер
нисмо
знали да та помагала требају на овој планини. Вратили смо се назад
преко врха Скирци
али даље не низ реку већ на југ до
брда Халики/2166м/ на коме се налази велики споменик. Даље низ падине
са шумом
вратили смо се у Етомилицу око 16 сати. Дужина туре је била око 15км, време
трајања 8,5 сати, број учесника до превоја 16, на врх изашло петоро. Укупно
смо прешли око 72км са успоном од око 4800м.
2.Мај МАТКА У повратку смо свратили на Матку где смо се
задржали око два сата. У Београд
смо стигли око 21
сат.
Izveštaj i fotografije: Veroljub Kovačević
|