Kalendar MTB takmičenja
Biciklistički Savez Srbije je saopštio orjentacioni kalendar MTB takmičenja za tekuću sezonu. Možete ga pogledati i preuzeti u rubrici info.

Izdavanje licenci
Počelo je izdavanje ovogodišnjih licenci za MTB takmičare od strane BSS-a. Šta Vam je sve potrebno za vađenje licence možete saznati u rubrici info.

MTB pravilnik
Ovde smo postavili kopiju domaćeg MTB pravilnika - kodeksa ponašanja na stazi a i van nje. Informišite se o svemu tome, od tačnih naziva kategorija pa do načina bodovanja. Sugestije vezane za pravilnik krajnje su dobrodošle. Pravilnik preuzmite odavde.

Pridružite se!
Znamo da je broj ljudi zainteresovanih za MountainBike veliki i u stalnom porastu. Problem je njihova neinformisanost o svemu tome! Pridružite se timu, podelimo znanja i uspehe, i uživajmo zajedno u vožnji i prirodi!

27. i 28 avgusta odrzana je prva revijalna voznja planinskim biciklima u Novoj Varosi. Organizator je bio klub atraktivnih sportova i podviga “Zlatarski Vukovi”.
Kao sto i iz naslova mozete videti, planirano je da se biciklima za dva dana obidju vrh Zlatara, Sjenicko jezero, Zlatarsko jezero i Radoinjsko jezero. Nimalo lak zadatak pogotovo ako se zna da se vozi nepristupacnim terenima, cesto i kozijim stazama, ivicom kanjona Uvca i Vape.
Kada smo u periodu priprema odvozili obe etape, GPS je pokazao 16 sati voznje i nesto preko 110 km! Medjutim, kao hladan tus smo primili obavestenje iz stanice milicije da se karavan ni u jednom trenutku ne sme kretati po asfaltu, cak ni po regionalnom putu prema Jasenovu ili Sjenici!?! Etape su brzo retrasirane, skracene na 96 km ali jos vise otezane. Bili smo primorani da i ono malo asfalta kojim smo planirali da vozimo zamenimo makadamom.
Subota 27 avgust je osvanula suncana. Vec do 10 sati je bilo jasno da bar necemo voziti po blatu. To je bila i prva dobra vest obzirom da je Novoj Varosi prethodnih 20 dana pretio potop.
Prijavljivaje ucesnika pocelo je vec u 11 sati. Na moje zaprepascenje, prijavljivao se veliki broj klinaca, retko koji stariji od 15 godina. Pomislio sam kako smo u organizaciju trebali ukljuciti i vozilo koje ce za Novu Varos vracati decake koji odustanu, ali kasnije ce se ispostaviti da je moja procena bila i vise nego pogresna. Do 12 sati bilo je 32 prijavljena ucesnika. Bilo je gostiju iz Beograda, Uzica, Priboja, Prijepolja…
Nakon jednog kruga koji je odvozen po gradu, karavan je krenuo put Zlatara. Pored hotela Panorame, Centra, prema Vodenoj poljani. Makadam i uzbrdica. Sa 900 metara nadmorske visine, valjalo je izaci na 1627! Vecina klinaca je vozilo teske, celicne bicikle sa svim otezavajucim atributima i ni jednim olaksavajucim. No “ne bije boj puska ubojita…”
Nakon cetiri sata voznje izlazimo na vrh! Citava jugozapadna Srbija i Crna Gora su kao na dlanu. Nakon kratkog predaha i klope idemo dalje. Cilj nam je da se sa obronaka Zlatara prebacimo do kanjona Vape. Put nije ni malo lak. Kretanje Zlatarom bez GPS-a, karte, kompasa ili dobrog vodica je krajnje nepreporucivo. Suma je cetinarska, gusta i mracna. Malo je proplanaka sa kojih se vidi okolis i sa kojih se mozete orijentisati. Srecom, barem vode ima. Sumski izvori su cesti ali toliko hladni da vas svaki gutljaj bukvalno boli! Jagoda, borovnica i pecurki je bilo u izobilju.
Priblizavamo se Sjenickoj opstini. Ispred nas je kanjon Vape. Duboko se usekla u stenje. Cak toliko da cemo je videti samo na jednom mestu iako vozimo po obodu kanjona. Nalazimo se u rezervatu prirode koji je pod zastitom drzave. Kretanje je ograniceno. Nema camaca, ribolovaca ni turista. Napustili smo sela Misevice, Colovice pa nema vise ni kuca! Cista divljina. Potpuna tisina. Ovo je teritorija beloglavog supa. I nebo i voda i stenje pripadaju samo njemu. Malo je mesta u Evropi koja mogu da udome pticu ciji je raspon krila preko 2 metra, koja se hrani lesevima uginule stoke i divljih zveri. Iako je otporan na sve bolesti od kojih pati covek (otporan je i na antrax!) jako je ranjiv i osetljiv na uznemiravanje i remecenje zivotnog mu prostora. Ovde ih ima preko 230 !!!
Idemo dalje i preko sela Selista se spustamo u jedan od brojnih zaliva Sjenickog jezera – Sipovik. Put je kamenit i poprilicno strm. Bilo je i par padova. Na svu srecu, ne previse ozbiljnih. Lekar koji je isao u nasoj pratnji nije imao previse posla.
U Sipovik stizemo oko 19 casova. Ekipa koja je trebala da donese klopu i kamp opremu je vec bila tamo. Imamo dovoljno vremena da podignemo satore i raspalimo vatru za rostilj. Neki od klinaca nisu mogli da odole pa su se i okupali. Posle obilne vecere (jele su se i pecurke koje smo skupili jos na Zlataru), nije nam trebalo dugo da ususkani u satorima utonemo u san. Vozili smo oko 45 kilometara.
Osvanula je nedelja 28. avgust. Nebo bez imalo oblaka. Pakujemo satore, sredjujemo mesto na kom smo bili i oko 8 sati krecemo dalje. Treba da se popenjemo u Akmacice. Tu ce nas cekati klopa.
Nakon dorucka krecemo prema Zlatarskom jezeru ali njegovom gornjem delu, mestu gde je siroko svega 20-ak metara. Zlatarsko jezero je trece po velicini u Srbiji. Preci cemo ga na mestu znanom kao Pavlovica most. Do Pavlovica mosta kocnice su nam se usijale. Spustamo se vise od 7 kilometara vozeci uskim serpentinama. Na mostu kratak predah i skupljanje snage jer sad treba da se popenjemo u selo Debelju gotovo identicnim serpentinama kojim smo sisli samo strmijim i duzim. Pitam se kako ovi klinci izdrzavaju?!? Popeli smo se u Debelju, vozimo dalje pored manastira Dubnica i dolazimo u Bozetice.
U Bozeticima iznenadjenje. Dolazimo tacno na proglasenje najboljeg sira Zlatarskog kraja. U toku je cuvena Sirijada i domacini nas dolazak javno pozdravljaju preko razglasa. Svim clanovima karavana je ukazana cast tako sto su mogli jesti pobednicki sir i pitu od heljdovnog brasna koliko su hteli. Naravno i pivo, sokovi, slatkisi… Na kraju smo pozdravljeni gromoglasnim aplauzom krenuli dalje. Etno selo Stitkovo. Zamrznuto u vremenu. Kuce, susare za meso, stale, pomocni objekti bas onakvi kakvi su bili pre 200 godina. Selo je pod zastitom drzave. Odmor za oci, dusu i telo. Prava oaza mira. Nazalost nemamo puno vremena i idemo dalje. Citava oblast je neka vrsta visoravni pa vidimo kilometrima unaokolo. Nije tesko prepoznati Kopaonik a ni Sar planinu. Put nas vodi ponovo prema Zlatarskom jezeru. Ponovo cemo preci preko njega ali ovaj put preko mosta na Puljcima. Do mosta ponovo spustanje preko 10 km. Most je pesacki, viseci ali se vec godinama ne koristi. Mestani Debelje imaju drugi put koji koriste radije nego ovaj most. Ubrzo smo saznali i zasto. Nakon predjenog mosta cekala nas je uzbrdica od preko 200 metara. Uzbrdica je tolika da bicikl ne mozete ni da gurate pored sebe. Jedino resenje je da ga ponesete na ramenu. Klinci su ponovo demantovali moja razmisljanja sa pocetka. Mi stariji smo isli iza. Izasli smo na makadam i ponovo mogli da vozimo. Trebalo je da se popenjemo u selo Vilove. To ce biti i najvisocija tacka na nasem putu nazad za Novu Varos.
U Novu Varos smo stigli oko 18 sati. Dodela zahvalnica, nagrada i pocetak rock koncerta je zakazana za 20 sati u klubu “Krug”. Ukupno je predjeno 96 kilometara.
Obzirom da je voznja bila revijalnog a ne takmicarskog karaktera, nagrade su izvucene zrebom sa izuzetkom najstarijeg(60) i najmladjeg(6) ucesnika kojima su nagrade urucene na samom pocetku. Bilo je tu svega: prednjih svetala, zadnjih, boca sa drzacima za vodu, sajli za zakljucavanje, rukavica, dresova… U nastavku veceri, svi prisutni su mogli da uzivaju u kvalitetnoj R’n’R svirci lokalnih bendova “Distorzije” i “Kretenske bezbednosti”
Za kraj sta reci nego : Ko je bio i vozio – pamtice! Ko nije, ima za cim da zali ali imace sansu sledece godine!
Zahvaljujemo se SO Nova Varos, Limskim hidroelektranama, STR “Tuti-fruti”, kafe baru “Krug”, diskoteci “Bar”.
Ne zahvaljujemo se sekretarijatu za saobracaj u Uzicu koje je zabranom kretanja karavana po asfaltu cak i uz pratnju policije otezalo odrzavanje manifestacije!

Kenan Drljo