|
Velika
Planinska Trka
Čačak - 27. septembar 2003. godine
Po
treći put uzastopno "Pobeda" šalje ekipu u Čačak, na učešće
na najmasovnijem sportskom takmičenju u tom gradu. Svake godine
je ekipa nešto drugačija, ali samu njenu srž čine Srđan Marjanov
i Aleksandar Matković, koji ovaj događaj nipošto ne bi propustili.
I ove godine su otputovali do Čačka i uzeli učešće na osmoj po redu
Velikoj Planinskoj Trci u organizaciji PD Kablara. Krenuli su u
subotu ujutru sa Rajca (gde su prethodno bili okupirani organizacijom
prve MTB trke na tim prostorima) i u Čačak stigli oko 8 časova.
Na startu je sve bilo kao i prethodnih godina
- krenulo se iz samog centra Čačka ulicama do kapija preduzeća "Sloboda".
Po prohladnom vremenu na startu se našlo ukupno oko 1350 takmičara
u više kategorija: biciklisti, maratonci i pešaci. Staza, kao i
uvek, ista za sve - 22140 metara od centra Čačka do Ovčar Banje.Prijavilo
se 84 biciklista u dve kategorije - 6 profesionalaca i 78 amatera,
u koje su spadali i Srđan i Saša. Start je i ovog puta protekao
bez problema, incidenata i zakašnjenja zahvaljujući dugogodišnjem
iskustvu PD "Kablara" iz Čačka. Otpočela je jurnjava po
asfaltu koji prekriva prva dva i po kilometra staze, po kom se razmilela
ogromna gomila biciklista. Čim se prešao jedan mostić i asfalt zamenio
makadamom koji se strmo penje uzbrdo, došlo je do naglog odvajanja
dve grupe biciklista. Srđan je uspevao da prati tempo prve grupe,
dok je Saša bio pri početku druge. Ono što je bilo iznenađujuće
jeste potpuno suva staza, apsolutno suprotno od onoga što je VPT
staza priređivala prošlih godina. U nedostatku dobro poznatih dubokih
i neprijatnih kaljuga, vožnja je bila daleko prijatnija i brža,
a broj padova se znatno smanjio. Nakon prvog uspona (koji je pravi
fizički izazov i za snažnije, dugačak je oko 10 Kilometara) izlazi
se na vrh i sledi dosta ravniji deo staze. Na najvišim kotama staze
bilo je dosta guste magle, koja je mnogo doprinela užitku i ekstremnoj
komponenti biciklizma. Vidljivost je ponegde padala i na ispod 10
metara, što pri brzinama od oko 40 Km/h po kamenitom putu može biti
veoma opasno. Na sreću, magle nije bilo na polednjem delu staze,
koji je izuzetno tehnički zahtevan i opasan zbog strmih i brzih
spusteva po rizli i kamenu. Ovoga puta je na tom delu "stradao"
samo jedan neoprezni takmičar, dok je ranijih godina, zbog klizavog
kamena bilo dosta padova i povreda.
Što se tiče Pobedaša, Srđan je zaista dugo
(preko 21 kilometar) držao treću poziiju, i izgubio ju je oko 400
metara pred ciljem. Završio je na četvrtoj poziciji sa vremenom
1:11.10 .
Iako nije završio na postolju kao prošle godine, nije usledilo razočarenje
jer je vreme popravljeno za preko 15 minuta. Aleksandar je završio
trku na odličnom devetom mestu, zahvaljujući bržoj vožnji u poslednja
3 kilometra, gde je napredovao za par pozicija. Njegovo vreme je
bilo 1:24.25 , što je takođe daleko bolje od prošlogodišnjeg rezultata.
Na mestu cilja u Ovčar Banji je kao i uvek
bilo veselo, uz muziku i piće koje je obezbedio organizator. U finoj
atmosferi biciklisti su razmenjivali doživljaje sa staze, a po prvi
put nije bilo problema sa čišćenjem blata sa odeće i bicikala. Sve
je proteklo u najboljem redu i postignuti su sasvim zadovoljavajući,
ako ne i odlični rezultati.
I ovo učešće na VPT u Čačku ostaje u lepom sećanju,
ponajviše zbog jako lepog vremena i sticanja novih poznastava među
biciklistima. Za sledeću godinu treba očekivati još veći napredak
Pobedinih biciklista i ostvarivanje još boljih rezultata. Bilo bi
lepo i kada bi se broj Pobedaša učesnika na VPT povećao...
Srđan
Marjanov
|
