|
MTB
Trka za Planinarski trofej Beograda
Avala - 19. X 2003.
Pre
svega, ova planinska biciklistička trka biće zapamćena kao jedna
od disciplina koja je bodovana za istorijski, prvi održan Planinarski
trofej Beograda. Čitava manifestacija je zaista protekla u najboljem
redu, a glavni organizator bilo je planinarsko društvo "Avala".
Istoimena planina je 18. i 19. oktobra bila mesto raznih planinskih
sportskih disciplina - orijentaciji (klasičnoj i noćnoj), planinskom
trčanju, biciklizmu, penjanju po veštačkoj steni, a ravnopravan
sa njima je bio i tradicionalni noćni marš od Kosmaja do Avale.
Sve ove discipline su bodovane za ukupan skor, za veliki Planinarski
trofej. Sve u svemu - fina zamisao koja je dobro sprovedena u delo
i privukla mnoga društva i veliki broj takmičara.
Biciklistička trka je održana drugog dana takmičenja sa startom
od 11 časova. Sa obzirom na to da je pre nje stanje na tabeli ukupnih
rezultata planinarskih društava za Trofej bilo jako neizvesno ("Avala"
je bila ispred "Pobede" za 4 boda), MTB trka je, uslovno
rečeno naravno, odlučila konačnog pobednika. Postojale su dve kategorije
- juniori i seniori. Organizator se, što je pomalo neuobičajeno
i nestandardno, odlučio da ove kategorije ne voze iste staze, već
da im se samo neki delovi putanje poklapaju. Seniori su vozili 3
kruga svoje staze, sa ukupnom dužinom od oko 13 kilometara, dok
su juniori vozili 2 kruga nešto kraće staze, ukupno oko 6 kilometara.
Što se tiče same staze, može se svrstati u fizički srednje zahtevne,
sa jako malo ravnih delova jer sve otpada na uzbrdice (prva polovina)
ili nizbrdice (druga polovina). Na stazi ima i nekoliko tehnički
zahtevnijih deonica, naročito ako se takmičenje održava po lošem
vremenu i blatu. Start je lociran na parkingu ispred doma "Čarapićev
brest" na Avali, odakle se odmah savija u šumu, koja odlikuje
čitavu dužinu staze. Prvu njenu polovinu čine srednje strmi i strmi
usponi, sa izuzetkom jednog veoma brzog spusta (ovog spusta nema
kod juniorske kategorije, jer staza nastavlja uzbrdo). Seniori nakon
spusta nadoknađuju izgubljenu visinu i posle neka 2 kilometra dolaze
do mesta na kom se 2 staze ponovo spajaju. Odatle se brzo izlazi
na prevoj, gde slede brzi, opasni, adrenalinski spustevi po uskim
pešačkim stazicama. U ovom delu se postižu i najveće brzine, što
ovaj deo čini najuzbudljivijim, ali i najopasnijim jer je podloga
prekrivena slojem kamenja i granja (propust organizatora?). Poslednji
deo staze čini spust niz šumsku strminu, bez ikakve staze, kroz
gustiš, granje i lišće. Vrlo ekstremni oblik biciklizma, koji su
mnogi takmičari preskočili i gurali svoje bicikle na ovom delu staze.
Nakon ovog klizanja i tumbanja prelazi se potočić i izbija se na
ciljni pravac. Sve u svemu - staza prilično zanimljiva i neobična,
koja bi uz malo sređivanja i održavanja mogla postati mesto redovnog
okupljanja biciklista.
Nedeljno jutro 19. oktobra biciklistima nije obećavalo prijatnu
i lagodnu vožnju: kiša je padala bez ikakvog nagoveštaja o svom
zaustavljanju. Zemlja je bila veoma vlažna, blato neizbežno. Sumorno
i tužno vreme po mišljenju biciklista, bar većine od njih. Međutim,
i pored toga, na startu seniorske kategorije (koja je startovala
prva) našlo se 11 takmičara, nepokolebanih i neustrašivih pred blatom
koje ih je čekalo, kao i pred hladnoćom koja je ledila dah i kosti.
Među njima su bila i dva bike takmičara Pobede, standardno, Srćko
(Srđan Marjanov) i Saša (Aleksandar Matković). Pored njih, još tri
takmičara imali su dosta dobru opremu, kao i veliku volju za pobedom.
Među njima se izdvajao Zoran Velikinac, član Beogradskog Partizana
i čest učesnik u MTB šampionatu naše zemlje u kategoriji "Masters".
Start je označen u 11 časova i smrzavanje je otpočelo... međutim,
u žaru takmičenja hladnoća nestaje poptuno. Već u prvih 200 metara
došlo je do incidenata i padova zahvaljujući blatu i barama koji
su zaista bili više nego obilni. Kao najsnalažljiviji iz tog haosa
i panike izašli su Velikinac i Marjanov, koji su se odmah bacili
na brz tempo uz blatnjavu uzbrdicu. Ostali su se za to vreme grčevito
borili za nešto trenja između svoje obuće i nepodnošljivo klizave
podloge. Saša je i ovoga puta startovao po principu "sve u
svoje vreme" - bezbedno je pratio kolonu i koristio padove
i greške onih ispred sebe, napredujući poziciju po poziciju. Ovoga
puta mu se to i isplatilo. Srđan je nakon prvih 700 metara lagano
pretekao Velikinca koji ga je do tada pomalo i usporavao, i od tada
sve više uvećavao svoju prednost. Blato na stazi je predstavljalo
veliki problem kako za takmičare tako i za bicikle. Menjači su štucali
i preskakali, gume su bile praktično beznačajne, lanac indirektno
hvatao zupčanike, kočione površine podmazane blatom... pravi haos!
Na takvoj stazi jako dobro dođu iskustva, pa makar i malo, sa ranijih
trka. Drugi problem predstavljala su prilično loše obeležena skretanja
i raskrsnice, zahvaljujući čemu su neki takmičari lutali i tako
gubili vreme. Najvišu tačku staze ulepšala je fina skrama magle,
iz koje su se probijali oštri, bučni zvukovi reli automobila koji
su u isto vreme imali takmičenje na Avali. Prava trkačka atmosfera,
nema šta. Srđan je u laganom tempu i štedeći svoj bicikl lagano
uvećavao prednost, a u trećem krugu je 9 od 10 protivnika obišao
za čitav krug. Ovoj "sudbini" uspeo je da izmakne samo
Velikinac, koji je zaostao svega oko 25 minuta. Ova dva takmičara
su i jedini koji su odvezli sva tri predviđena kruga, dok su ostali,
zahvaljujući zaostatku od jednog kruga odvezli po dva. Pobedničko
vreme bilo je 1:17.16 . Na trećoj poziciji našao se Aleksandar Matković,
i tako još jednom postavio svoj najbolji rezultat i po prvi put
se našao na postolju. Ne treba pričati o izgledu biciklista i njihovih
bicikala na cilju - sve to je dosta potsećalo na cilj Velike planinske
trke u Čačku prethodne dve godine. Ukratko - blato, blato, lišće,
i opet blato.
Kategorija juniora startovala je kada je Srđan ušao u poslednji
krug. U ovoj kategoriji se našlo svega 3 takmičara, a među njima
je bio i Nenad Mojsilović iz "Pobede". Svi su krenuli
u visokom tempu i borili se za vodeću poziciju. Međutim, jednom
od takmičara se ubrzo iskrivio pogonski točak, a drugom oprema nije
najbolje podnela blato. Sve to je bilo itekako dovoljno Nenadu da
bez većih problema stigne prvi na cilj.
Nakon kakvog-takvog čišćenja, usledila je ceremonija dodele pojedinačnih
trofeja u svakoj disciplini, a zatim i ono najbitnije - uručenje
Planinarskog trofeja najuspešnijem planinarskom društvu. Ispostavilo
se da je to bila "Pobeda", najmasovnije planinarsko društvo
u zemlji, sa ukupno 143 boda iz 6 disciplina. Iza nje je bila "Avala"
sa samo bodom manje! Zaista izvanredan i uzbudljiv rasplet velikog
trofeja. Rezultat u biciklizmu bio je 13:8 u korist "Pobede",
čiji su takmičari osvojili 2 zlatne i 1 bronzanu medalju. Četiri
boda osvojilo je društvo "Železničar" iz Beograda, a 5
"Rudar-Geolog", takođe iz Beograda.
Ovom trkom je takmičarska biciklistička sezona
polako privedena kraju, na veliku žalost biciklista. Takmičari "Pobede"
sa žarom očekuju sledeću sezonu, koja će konačno biti, ako sve bude
teklo kako treba, biti prva koju će oni u potpunosti odraditi. Svakako
se očekuju i daleko veći rezultati, sa obzirom da je iskustvo, ali
i fizička sprema, sada na neuporedivo višem nivou nego pred proteklu
sezonu. Bitno je napomenuti i da će sledeća sezona biti i jedna
prekretnica za dva standardna takmičara "Pobede" - Saša
ima velike ambicije u kategoriji "Hobby
B" u kojoj su dosada vozili, dok je Srđan najavio prelazak
u dosta jaču kategoriju "Hobby
A". Ostaje da se nadamo značajnom uvećanju broja "Pobedinih"
biciklista, kako bi rezultati bili još bolji i češći.
Srđan
Marjanov
|
