Biciklima na Musalu, najviši vrh Balkana
Biciklisti "Pobede" na 2925 metara visine
Akcija za nezaborav

Isečak iz štampe
    
    Spoj planinarenja i biciklizma sve više uzima maha u čitavom svetu, što je i logično sa obzirom na sve neverovatne stvari koje se mogu doživeti prilikom bavljenja takvim sportom. Želja za uživanjem u prirodi i dosezanjem što većih visina, pomešana sa ljubavlju prema dvotočkašima, dovodi do jedinstvenih i nezaboravnih trenutaka. Na našim prostorima je ovaj sport u prvim fazama razvoja, a jedni od ''pionira'' planinarenja biciklom kod nas su članovi MountainBike tima planinarskog društva ''Pobeda'' iz Beograda - Srđan Marjanov i Aleksandar Matković. Kao višegodišnji članovi ''Pobede'' postigli su zavidne planinarske rezultate, sa preko 30 osvojenih vrhova viših od 2000 metara, a Srđan je i najmlađi Srbin na krovu Evrope. Takođe se aktivno takmiče u svim nacionalnim MTB takmičenjima.
     Ideja o osvajanju Musale javila se odmah nakon biciklističkog uspona na Maglić, najviši vrh BiH (2386m). Srđan i Saša su ranije već osvajali Musalu, i to 2 puta, kao planinari. Poznavanje terena i svojih mogućnosti bilo im je dovoljno da 3. avgusta krenu put Bugarske, pa su se vozom prebacili do Sofije u jutro 4. avgusta. Prvu etapu predstavljala je asfaltna deonica do podnožja masiva Rile, dugačka oko 80 kilometara. Već tog dana počelo je veliko nevreme koje je otežavalo napredovanje biciklista, a naročito prelazak preko serpentina Vitoše. Tmurno nebo i jaka kiša obećavali su puno muka u narednim etapama ekspedicije. Nakon 4 sata vožnje pristigli su i odseli u mestu Samokov, na obroncima Rile, nedaleko od Boroveca, Bugarskog elitnog ski-centra. Ujutru su krenuli ka istočnom masivu Rile preko Boroveca, gde su sa asfalta prešli na makadamski put. Kiša koja je povremeno padala doprinosila je snazi planinskih potoka i brzaka, kao i prelepih Rilskih vodopada pored kojih su ''Pobedaši'' prolazili. Takvi prizori odmaraju od napornog uspona kroz četinarske šume. Oko 17 časova biciklisti su stigli u planinarski dom ''Zavračica'', lociran na visini od 2178m, gde su imali rezervisan smeštaj, savladavši visinsku razliku od preko 1300 metara. Dom je okružen planinskim liticama sa svih strana, a prizoru su doprinosili i bučni tokovi planinskih potoka. Rila je inače poznata kao jedna od najmokrijih planina u Evropi, što je ovom prilikom i potvrđeno. Sledeće jutro je osvanulo praćeno jakim pljuskom i gustom maglom. Kretanje po planini u takvim uslovima može biti jako opasno, pa su Srđan i Saša čekali smirenje vremena. Konačno su ka vrhu krenuli oko 9 časova, ali su se nakon savladanih 500 metara visinske razlike vratili u dom usled grmljavine, vrlo opasne sa obzirom na to da su bicikli sačinjeni od metala. U ''Zavračici'' je dogovoren ponovni pokušaj za sutradan, uz nadu za boljim vremenom. Ta nada nije bila ispunjena - ali ovoga puta nije bilo oklevanja: zapedalirali su kroz gustu maglu, već navikli na dosadne planinske pljuskove. Prelazeći preko mokrih livada, vlažnih stena i nabujalih potoka bili su sve bliži svom cilju. Nakon 2 sata vožnje vreme je počelo da se prolepšava - biciklisti su izbili iznad visine oblaka. Sa okomitih grebena pružao se predivan pogled na mnoga Rilska jezera, vrhove i ogromnu dolinu, a u magli se nazirao i cilj - Musala. Grebenskim stazama po kojima je ponegde teško proći i bez bicikla, lagano su napredovali i na vrh Balkana se trijumfalno izvezli 7. jula u 13 časova. Oduševljenje je bilo ogromno, sa obzirom na sve poteškoće, vreme se dovoljno primirilo da pogled doseže gotovo čitav masiv Rile, a u daljini se nazirao i Pirin. Nakon odmora na vrhu usledio je spust istom stazom, što je bilo za nezaborav. Istog dana spustili su se do doma Marica na 1900 metara visine, gde su prenoćili. Sutradan je svanuo sunčan dan, pa je usledio izvanredan spust dužine oko 20 kilometara po jakom makadamskom putu sve do Boroveca, a zatim i Samokova. Odatle su bez zaustavljanja nastavili put Sofije, odakle ih je voz prebacio do Beograda.
    Ovaj poduhvat biće cenjen od strane planinara i ljudi koji poznaju planinu, jer samo oni mogu znati koliko je truda i psihofizičke snage potrebno za dosezanje takvih visina, pogotovu biciklom. Dvojac ''Pobede'' ponosno je predstavljao svoje planinarsko društvo i zemlju, koji će ostati u pamćenju svih oduševljenih i zaprepašćenih lica koja su ih sretala na liticama Rile. Planovi se ovde ne zaustavljaju - izazova uvek ima na pretek, a želja za planinom ne posustaje.