SUBJEL - DIVČIBARE   -   04.06.2006.




    U PRIRODI NEMA LOŠEG VREMENA   kaže ruska poslovica. Gledali smo kroz prozore autobusa u kišu koja rominja, izgovarali rusku poslovicu i priželjkivali sunce. Pokušavali smo i poezijom da oteramo oblake ali nam je to uspevalo samo povremeno i na kratko.
  Na samom početku, kada smo videli na nije pošlo samo troje planinara (dvoje imaju drugi razlog, a ne loše vreme), to je obećavalo  da su pravi krenuli i da će izlet biti dobar.

     Putovali smo preko Valjeva i Kosjerića do ispod samog skoro pravilnog kupastog oblika vrha Subjel (924m). Tu je šumskom stazom, dosta strmom, izašla cela grupa do vrha za 35 min. Vratili smo se do autobusa istom stazom, a za dalje pešačenje se odlučilo 35–oro planinara.
Pogled na Subjel sa Divčibara
 
    Staza, koju su prošle godine markirali članovi Pobedine komisije za markacije Andrija Lekić i Nikola Tatar, dalje vodi seoskim putem nasutim prilično tvrdom podlogom i ne baš udobnom ali je nizbrdo pa daje mogućnosti za malo predaha. Posle sat i po hoda stigli smo do malog vodopada Skakavac, napravili pauzu u lepom uređenom ambijentu sa drvenim stolovima i klupama i malim drvenim objektom u izgradnji...  i kišom. Odmorni, još malo pešačenja seoskim putem i već stižemo do uske, strme, planinske staze kroz borovu šumu na kojima su počele da se formiraju šišarke pa izgledaju kao da su puni narandžastog cveta.

Ka Divčibarama
Odmor: Vodiči PD Pobeda

    Na Divčibare poslednji izlaze u 17,05 - skoro po planu (17,00). Tu nas dočekuju naši planinari, malo razvedravanja i poneki sunčev zračak. Neki su se odmorili i osvežili u obližnjim restoranima, a jedna mala grupa nije mogla da odoli da ne ode na Crni vrh i uživa u pogledu – razni su vidovi odmora.
   Mislim da su svi zadovoljni, grupa se kretala ujednačenim tempom, oni koji su mogli i mnogo brže da prođu ovu stazu imali su razumevanja za one druge, a oni kojima je bilo teško nisu zanovetali neko su izvlačili snagu iz sebe i ćutke gurali dalje. Ovakvoj kompaktnosti grupe doprineli su i već pomenuti Andrija i Nikola koji su bili na čelu odnosno začelju kolone i koji su proverili i utvrdili da je staza dobro markirana.
    U Beograd smo stigli u 21,00.


Cvet bora
Oprana vuna


Beograd, 07. jun 2006.
izveštaj: Zorka Jovanović
fotografije: Pauna Obradović
PD Pobeda, Beograd

| Početna strana