JELENAK
Od Ivane Stanojević, molekularnog biologa iz Beograda, kao prilog za našu rubriku, dobili smo prelep snimak jelenka.
Ovo je prilika da upoznamo ovog našeg najkrupnijeg insekta, prirodnu retkost, koji je u Srbiji zakonom zaštićen.
Jelenak (Latinski: Lucanus cervus) pripada tvrdokrilcima i porodici Lucanidae. Latinski naziv ove vrste potiče od reči cervus što znači jelen. Živi u šumama, u rupama starog drveća i panjeva. Eksploatacijom šuma, uništavaju se stara stabla pa je sve manje prilike za opstanak ovog lepog insekta. Zbog toga je zaštićen u mnogim zemljama i nalazi se kao ugrožena vrsta na spisku međunarodnih organizacija, npr. Bernska konvencija 1982. itd.
Odrasli mužjaci se pojavljuju krajem maja i najaktivniji su uveče. Ženke polažu jaja u trulom drveću. Larve imaju oblik slova „C“, hrane se trulim drvetom, a na nogama im se nalaze češljevi koji služe za komunikaciju sa drugim larvama. Potrebno je 4 do 6 godina da se larve preobrate u lutku. Lutka mužjak se po rogovima lako razlikuje od lutke ženke. Lutke žive u zemlji oko 3 meseca, a potom se na leto preobrate u odrasle jedinke koje uzlete da bi se parile. Odrasle jedinke žive svega nekoliko meseci i hrane se nektarom i sokom drveća. Mužjaci su skloniji letenju od ženki. „Rogovi“ mužjaka su transformisani deo usnog aparata i mada izgledaju opasno, služe za međusobnu borbu mužjaka. Za razliku od njih, ženke mogu jače da ujedu.
Jelencima se hrane svrake, kokoške, jazavci, lisice, ježevi, mačke i detlići. Ipak, njihov najveći neprijatelj je čovek koji uništava njihova staništa.
Legenda:
Odozgo naniže - lutka mužjaka, odrasli mužjak, jaja, odrasla ženka,
larva, lutka
ženke.
(Slika sa Interneta, Wikipaedia).
Komisija za
zaštitu
prirode
PD „Pobeda“